Karcinom štitaste žlezde sve učestaliji.
Iako je katalizator svih funkcija u organizmu, bez štitaste žlezde može da se živi, ako mora. Hormoni koje ona luči održavaju optimalnu telesnu temperaturu, regulišu metabolizam, odgovorni su za rad srca i nervnog sistema, utiču na reprodukciju, rast i razvoj, na kvalitet kože i kose… Ukoliko žlezda oboli ili se njen rad poremeti, hormoni štitaste žlezde u vidu tableta nadomešćuju oslabljenu ili izgubljenu funkciju. U lepezi bolesti ovog dela tela, posebnu pažnju zauzimaju tumori štitaste žlezde.
Zračenje ključni faktor u nastanku karcinoma
Ključni faktor za nastanak tumora štitaste žlezde je zračenje, mada postoje i drugi činioci okoline na koje mora da se obrati pažnja. Za zračenja, pogotovo učestala ili u terapijskom smislu, dokazano je da značajno doprinose porastu broja obolelih. Tumori se ispoljavaju u vidu takozvanih lokalizovanih tumefakta, odnosno nodusa ili čvorova u štitastoj žlezdi.
Šta utiče na oblik tumora?
U regionima koji obiluju jodom mnogo češće se javlja papilarni karcinom, a u regijama koje oskudevaju ovim elementom folikularni ili anaplastični. Za obolele sa tiroidnim karcinomom karakteristično je da imaju i hronični tiroiditis, odnosno Hašimoto, što jasno ukazuje na povezanost autoimunosti i kancerogeneze štitaste žlezde. Zato, potvrđena autoimuna bolest štitaste žlezde zahteva ozbiljnu analizu, a inače bi ovu malu žlezdu trebalo redovno kontrolisati jer je vrlo važna za organizam.
Pored malignih, javljaju i benigni tumori štitaste žlezde.
Na sreću, najveći broj tumora nije zloćudan. Zahvaljujući ehosonografiji vrata, metodi koja se primenjuje u poslednje dve decenije za različite indikacije i ciljane preglede štitaste žlezde, blagovremeno može da se detektuje svaki čvorić i sagleda njegova priroda.5% procenata tiroidnih nodusa, bez obzira na veličinu, nastaju kao posledica karcinoma štitaste žlezde. Statistički posmatrano, karcinom štitaste žlezde obuhvata jedan odsto svih maligniteta. Zavisno odakle potiču, mogu biti papilarni, folikularni, anaplastični, medularni. Izuzetno retko u štitastoj žlezdi mogu da se nađu i primarni tiroidni limfomi, sarkomi, kao i metastaze drugih primarnih tumora. Najrasprostranjeniji je papilarni koji se javlja u 80 odsto slučajeva i folikularni kod oko 15 odsto obolelih. Iako su najmasovniji, mogu da se izleče uz zadovoljavajuće rezultate. Medularni karcinomi štitaste žlezde se javljaju kod tri odsto pacijenata, a anaplastični se dijagnostikuje kod jednog do dva odsto obolelih i ovaj oblik je izuzetno agresivan, a lečenje je neuspešno.
Žene ugroženije od muškaraca
Tiroidni karcinomi se dva do četiri puta češće javlja kod žena, što ukazuje da ženski hormoni mogu imati ulogu u njihovom nastanku. Više obolelih je u područjima gde je deficit unosa joda, izloženost zračenju, dijagnostikuje se češće kod starijih od 60. godina i kod mlađih od 30. Genetika ima ulogu u nastanku medularnog karcinoma jer se on javlja u sklopu genetskih sindroma, kao što je na primer multipla endokrina neoplazija tipa 2.
Putevi širenja karcinoma
Papilarni i folikularni karcinomi se najčešće šire limfnim putevima u limfne čvorove na vratu. Mogu da daju metastaze i u plućima i kostima, ali znatno ređe. Folikularni karcinom je skloniji širenju u udaljene organe. Medularni zloćudni tumor zahvata limfne čvorove vrata i metastazira u pluća i jetru.
Operativno lečenje tumora.
Lečenje tumora pluća je uglavnom hirurško. Benigni tumori se operišu kod pacijenata koji su imali terapijsko zračenje vrata, odnosno kada se uoče karakteristične promene koje sugerišu na malignitet, a to je naglo povećanje čvora, fiksiranost za okolno tkivo, karakteristični ultrazvučni znaci, povišene vrednosti tumorskih markera… Operišu se i tumori sa progresivnim rastom nodusa i pojavom smetnji nastalih zbog pritiska. Ukoliko je tumor proširen, ne uklanja se samo štitasta žlezda, već i limfni čvorovi na vratu. Posle nekoliko meseci od operacije, pojedini pacijenti moraju da nastave terapiju zračenja jodom. Da li će i kod koga ona biti primenjena zavisi od prirode tumora i da li je zahvatio limfne čvorove.
je prirodni preparat na bazi meda kordicepsa, reiši i šitake sa dodoatkom jezgra koštice kajsije. Aktivni sastojci preparata poboljšavaju opšte stanje organizma i ispoljavaju snažno imunomodulatorno, antioksidativno i protivupalno dejstvo. Direktno imunostimulativno, antioksidativno i antimikrobno dejstvo štite organizam od nastanka bolesti, a ukoliko je bolest prisutna, podstiču brži oporavak. U toku tretmana malignih bolesti, pružaju podršku imunološkom sistemu i štite zdrave ćelije od štetnog dejstva hemioterapije i terapije zračenjem.