hodgkin-i-non-hodgkin-limfom

Hodgkin i non-Hodgkin limfom

hodgkin-i-non-hodgkin-limfom


Limfom je maligni tumor limfnog sistema. Limfni sistem je deo imunološkog sistema, koji pomaže organizmu da se bori protiv infekcija i bolesti. Kako se ćelije limfnog sistema nalaze u celom organizmu, do razvoja limfoma može doći bilo gde u telu čoveka.

Hodgkin i non-Hodgkin limfom

Dva glavna tipa limfoma su Hodgkin i non-Hodgkin limfom. Oba tipa limfoma se mogu javiti i kod dece i kod odraslih.

Većina osoba sa Hodgkin limfomom ima klasični tip limfoma sa postojanjem velikih, abnormalnih limfocita u limfnim čvorovima (Rid-Sternbergove ćelije). Hodgkin limfom uglavnom ima dobru prognozu.

Kada je non-Hodgkin limfom u pitanju, ima mnogo više tipova limfoma, koji mogu nastati od B limfocita, T limfocita ili NK ćelija.

Većina non-Hodgkin limfoma nastaje od B limfocita.

Po načinu rasta i širenja razlikujemo non-Hodgkin limfome koji sporo rastu, i agresivne non-Hodgkin limfome koji brzo rastu.
Mycosis fungoides je tip non-Hodgkin limfoma koji počinje u limfocitima u koži. Nekada, mada retko, primarni non-Hodgkin limfom može započeti u tkivu mozga, oka ili kičmene moždine.

Izbor metoda lečenja zavisi od vrste i stadijuma limfoma. Od stadijuma i vrste limfoma zavisi i mogućnost izlečenja ili remisije simptoma.

Preporučujemo upotrebu preparata za podizanje imunološkog sistema organizma

primed-13-forte

Primed 13 Forte  Antikancerogeno dejstvo kordicepsa čini ovaj preparat pogodnim za upotrebu u prevenciji benignih i malignih promena.

Može se koristiti i tokom tretmana ovih oboljenja radi jačanja organizma i zaštite zdravih ćelija i tkiva od toksičnog dejstva zračenja i hemoterapije.

 

karcinom-bubrega

Faktori rizika za nastanak karcinoma bubrega

karcinom-bubregaFaktori rizika može biti bilo šta što na neki način povećava verovatnoću za nastanak neke bolesti. Tako, faktori rizika za nastanak karcinoma bubrega su svi faktori čijim se dejstvom povećava mogućnost obolevanja od ove bolesti. Međutim, samo prisustvo faktora rizika ne znači da će se bolest sigurno javiti, a takođe, kod nekih osoba koje obole od karcinoma nije opisan ni jedan od poznatih faktora rizika. Faktori rizika mogu samo značiti da osoba koja je izložena njihovom dejstvu ima veći rizik za nastanak bolesti od osobe koja u toku života nije izložena dejstvu ovih faktora.

Najznačajniji su sledeći faktori rizika:

Faktori rizika povezani sa načinom života i profesijom

  • Pušenje povećava rizik za nastanak karcinoma renalnih ćelija. Rizik se povećava proporcionalno sa povećanjem broja cigareta u toku dana. Nakon prestanka pušenja, rizik se značajno smanjuje, ali je potrebno da prođe veći broj godina da bi se rizik izjednačio sa osobama koje nikada nisu pušile.
  • Gojaznost je takođe faktor rizika za karcinom bubrega. Gojaznost može promeniti balans određenih hormona koji su povezani sa nastankom karcinoma renalnih ćelija.
  • Izloženost određenim toksičnim materijama u radnoj sredini (kadmijum, herbicidi, organski rastvarači) u dužem vremenskom periodu može biti povezana sa pojavom različitih vrsta karcinoma, uključujući i karcinom bubrega.

Genetski i nasledni faktori

Postoje određena stanja i sindromi koji se nasleđuju (prenose sa roditelja na decu), a koji povećavaju rizik za nastanak bolesti.

  • Fon Hipel-Lindau bolest je retko oboljenje, u toku kog može doći do pojave različitih tumora i cisti u organizmu. Ove osobe češće razvijaju karcinom bubrega, posebno u mladosti. Pored bubrega, kod ovih osoba često se javljaju benigni tumori u možgu, očnim jabučicama, kičmenj moždini, pankreasu i drugim organima.
  • Nasledni papilarni karcinom renalnih ćelija je takođe redak nasledni poremećaj u toku kog se javljaju jedan ili više papilarnih karcinoma bubrežnog tkiva, ali bez pojave tumora u drugim organima.
  • Familijarni renalni karcinom . Kod osoba sa ovom vrstom naslednog poremećaja dolazi do razvoja tumora paraganglioma u predelu glave i vrata, kao i tumora feohromocitoma u nadbubrežnim žlezdama i drugim organima. Takođe, karcinom bubrežbih ćelija je čest kod ovih osoba, i tipično nastaje pre 40. godine života.

Ostali faktori rizika

  • Prisustvo karcinoma kod bliskih srodnika bez obzira na prisutnost gore pomenutih sindroma predstavlja jedan od bitnih faktora rizika. Iako nije sasvim izvesno da će doći do razvoja karcinoma, svakako je neophodno redovno kontrolisati zdravlje bubrega, kako bi se na vreme otkrilo prisustvo karcinoma i sprovelo adekvatno lečenje u ranoj fazi.
  • Upotreba lekova. Bubreži su svakodnevno, u svakom trenutku izloženi različitim toksinima. Postoje neke vrste lekova (antihipertenzivi, diuretici) za koje se sumnja da mogu biti povezani sa pojavom karcinoma bubrega, ali prava veza još uvek nije potvrđena.
  • Uznapredovala bolest bubrega. Osobe sa uznapredovalim oštećenjem bubrega usled bolesti (posebno osobe kod kojih se sprovodi dijaliza) mogu biti pod povećanim rizikom za nastanak karcinoma bubrega.

Kao što smo već pomenuli, prisustvo faktora rizika može samo značiti da je rizik za nastanak bolesti veći kod osoba koje su izložene njihovom dejstvu.

Naravno, ukoliko je moguće, faktore rizika kao što je duvanski dim, izloženost toksičnim i kancerogenim maetrijama bi trebalo izbeći u što većoj meri.

Zdrava ishrana, fizička aktivnost i zdrav stil života su najbolji način za izbegavanje faktora rizika koji se mogu izbeći.

PRIMED 13 Kordiceps je prirodan preparat na bazi meda i medicinske gljive Kordiceps. PRIMED 13 ima povoljno dejstvo na poboljšanje imunološkog odgovora organizma, kao i na funkciju i zaštitu ćelija bubrega od različitih toksina. PRIMED 13 se može koristiti u prevenciji ili kao pomoćno sredstvo u tretmanu različitih vrsta bolesti (infekcije, oštećenje bubrežne funkcije i druge teže bolesti).

tumor
,

Naješći izrazi koji se koriste u opisivanju tumora

tumor


U opisivanju tumora i karcinoma često su u upotrebi reči koje nisu dovoljno poznate opštoj populaciji. Navodimo neke izraze koji su najčešće u upotrebi, kao i njihovo značenje.

Tumor (neoplazija)

  • Tumor (neoplazija) predstavlja skup novih, izmenjenih ćelija koje pokazuju ubrzan i nepravilan rast. Karakteristično za sve tumore jeste da je njihov rast nesvrsishodan, jer novonastalo tkivo nema nikakvu funkciju u organizmu, već naprotiv, na neki način se ponaša kao parazit. Tumori po prirodi mogu biti benigni i maligni, a razlika postoji u izgledu ćelija, načinu rasta i sposobnosti prodora u druga tkiva i organe.

Benigni tumor

  • Benigni tumor označava novonastalo tkivo izgrađeno od ćelija koje liče na ćelije tkiva od kog potiču. Jasno ograničeno u odnosu na okolna zdrava tkiva i ne pokazuje invazivni infiltrativni rast u okolna ili udaljena tkiva. Benigni tumori retko ugrožavaju život čoveka, osim npr. u slučaju benignog tumora mozga koji raste u vrlo ograničenom prostoru lobanje, ili npr ako u slučaju mioma materice dođe do obilnog krvarenja.

Maligni tumor

  • Maligni tumor nastaje razmnožavanjem ćelija koje karakteriše potpuno odsustvo kontrole rasta i manja sličnost sa ćelijama od kojih nastaju. Maligni tumori rastu infiltrativno, dakle, šire se lokalno u okolna tkiva, i krvne i limfne sudove kojima dospevaju u limfne čvorove i udaljene organe. Karcinom je maligni tumor koji nastaje od ćelija epitela, sarkom nastaje od vezivnog tkiva, limfom je maligni tumor limfnog sistema, dok se pojmom leukemija označava maligni tumor nastao nekontrolisanim bujanjem leukocita.

Metastaze

  • Metastaze predstavljaju razvoj malignog tkiva udaljenog od primarnog mesta razvoja. Najčešće su metastaze u jetri, plućima ili mozgu (zbog velike prokrvljenosti), ali se mogu javiti i u drugim organima. Po pravilnu, metastaze se javljaju kod prisustva malignog tumora u organizmu.

Stadijum razvoja tumora

  • Stadijum razvoja tumora se utvrđuje u odnosu na veličinu lokalnog rasta, zahvaćenosti limfnih čvorova i prisustva lokalnih ili udaljenih metastaza. Značaj određivanja stadijuma je u donošenju odluke o izboru metoda lečenja.

Citostatici i hemoterapija

  • Citostatici i hemoterapija. Citostatici su lekovi sa izraženim toksičnim dejstvom na ćelije koje se brzo dele. Hemoterapija je terapija u toku koje se primenjuju citostatici, sa ciljem da se unište maligne ćelije.

Remisija

  • Remisija označava stanje u kome su znaci i simptomi tumora skoro ili potpuno odsutni.

Recidiv

  • Recidiv predstavlja ponovno javljanje tumora nakon operativnog uklanjanja ili uklanjanja zračnom ili hemoterapijom. Pojava recidiva je odlika malignih tumora. Zbog toga, kod pacijenata sa malignim tumorom je neophodno praćenje u određenim vremenskim razmacima, kako bi se na vreme utvrdila pojava recidiva i sprovelo lečenje.
samopregled-dojke-4

Samopregled dojke- značaj i način izvođenja

Samopregled dojke je način na koji žena samostalno može pregledati svoje dojke, kao deo mera kojima se rano otkrivaju različite promene u izgledu i građi dojki. Većina promena koje se mogu primetiti samopregledom je benigne prirode. Međutim, bilo koja promena u vidu čvorića unutar tkiva dojke ili promena izgleda kože (naborana, izgleda pomorandžine kore), promena izgleda bradavice mora biti prijavljena lekaru, kako bi se sprovele dodatne dijagnostičke procedure u cilju otkrivanja uzroka pomenutih promena.

Samopregled dojki ne može zameniti redovne preglede od strane nadležnog lekara. Preporuka za sve žene starije od 20 godina je da makar jednom u dve godine obavi sistematski pregled koji uključuje i ultrazvučni pregled dojke, a nakon 40. godine, preporuka je da se ovi pregledi obavljaju makar jednom godišnje.

Žlezdano tkivo dojke reaguje na promene nivoa hormona u toku mesečnog ciklusa, pa je samopregled dojke najbolje raditi u isto vreme svakog meseca, nekoliko dana nakon prestanka menstrualnog krvarenja.

Kako izvesti samopregled dojke?

samopregled-dojke-11. korak: Stanite ispred ogledala sa ispravljenim ramenima i šakama oslonjenim na bokove. Obratite pažnju na izgled, veličinu, simetričnost i boju kože dojki.

 

Ukoliko primetite crvenilo, otok, osip, ravnu ili uvučenu bradavicu, obratite se vašem lekaru kako bi se utvrdio uzrok prisutne promene.

 

2. korak: I dalje stojeći ispred ogledala podignite ruke uvis i ponovo proverite da li postoji neka od gore navedenih promena.samopregled-dojke-2

3 korak: Blagim stiskom bradavica vrhovima prstiju proverite da li postoji bilo kakvo prisustvo sekreta iz bradavica (bistar, zamućen, sukrvičav). Svaka pojava sekreta izvan perioda dojenja mora biti prijavljena lekaru!

samopregled-dojke-3

4. korak: Potrebno je da opipate dojku u ležećem položaju, tako što levom rukom ispitujete desnu, a desnom rukom levu dojku. Opipavanje se vrši jagodicama prstiju, tako što se za opipavanje kože i potkožnog tkiva vrše blaži, a za opipavanje dubljih struktura jači kružni pokreti. Najbolje je za palpiranje koristiti uvek istu putanju, počevši od bradavice, pa povećavajte krug sve do baze dojke.

 

 

samopregled-dojke-4

5. korak: Ponovite postupak opipavanja u stojećem ili sedećem položaju. Važno je palpirati u više položaja, zato što u nekim slučajevima jedna ista promena može biti nedostupna ili neprimetna pri palpaciji u npr. ležećem, a dostupna u sedećem položaju.

 

 

Samopregled dojke je dragocena dopunska metoda kojom sama žena može blagovremeno uočiti različite promene u građi dojke. Međutim, još jednom, važno je ne zanemarivati redovne sistematske preglede, koje sprovodi visokokvalifikovano medicinsko osoblje, jer se metodama vizualizacije (ultrazvuk, mamogram) mogu videti čvorići ili druge promene koje još uvek nisu dovoljne veličine da bi se osetili dodirom.

Reference:

http://www.breastcancer.org/symptoms/testing/types/self_exam/bse_steps

http://www.webmd.com/breast-cancer/guide/breast-self-exam?page=2

http://www.nationalbreastcancer.org/early-detection-of-breast-cancer

zelena-jabuka
, , , , , , ,

Načela zdrave ishrane u prevenciji karcinoma


Koncept zdravog života
podrazumeva pravilnu ishranu, koja se bazira na četiri osnovna principa: redovni obroci, poštovanje satnice i količine uzetih namirnica, vrsta hrane i način njene pripreme. Savremeni način života ne ostavlja mnogo vremena za spremanje obroka, a u želji da se hrana održi što duže svežom, ali i da se uštedi, često joj se dodaju razne komponente, aditivi, konzervansi, koji nisu sasvim bezopasni po čovekovo zdravlje. S druge strane, usled neadekvatne pripreme namirnica nastaju brojne supstance sa kancerogenim efektom.

Naši preci su hranu konzumirali uglavnom u sirovom obliku, što, naravno, ne važi za sve namirnice, ali je preporuka da se voće i povrće (čija priroda to dozvoljava) konzumiraju sirovi. Tako se čuvaju gotovo svi nutritijenti, koji pozitivno utiču na naše zdravlje i pomažu nam u borbi sa raznim bolestima, pa čak i sa kancerom.

Termičkom obradom uništavaju se važni sastojci hrane, a pritom mogu nastati i neke opasne materije. Povezanost ishrane i nastanka karcinoma potrvrdile su brojne naučne studije. Treba imati na umu da odrednica “biti zdrav ” podrazumeva mnogo više od ” ne biti bolestan”.

Zdravlje podrazumeva podudaranje mnogih važnih činilaca koji utiču na život. Jedan od njih je hrana, u kojoj treba uživati, ali sa merom, uz izbegavanje štetnih namirnica i potenciranje onih koje su blagotvorne za organizam. Samo tako se može produžiti životni vek i živeti lepše. Najbolji savet je da ishrana bude balansirana, da sadrži nizak procenat masti, da bude bogata dijetalnim vlaknima, voćem i povrćem.

Hrana koju treba izbegavati kako bi predupredili nastanak kancera

Kokice iz mikrotalasne

Kokice iz mikrotalasne su pune hemikalija koje mogu izazvati karcinom testisa ili pankreasa. Perfluorooctanoic acid ili perfluorooktanska kiselina, koja se nalazi u tim kesama, je povezana sa pojavom tumora testisa ili pankreasa. Slično tome, dijacetil iz ovih kesica oštećuje pluća.

Konzervirani paradajz

Konzervirani paradajzje takođe na spisku jer su sve konzerve obložene bisfenolom-A, poznatim i kao BPA, supstancom koja, kako pokazuju rezultati istraživanja, negativno utiče na mozak. U suštini, sva konzervirana hrana sadrži BPA, ali posebno paradajz, jer se konzerve dodatno oblažu ovom supstancom kada se pune paradajzom.

Mesne prerađevine

Mesne prerađevine poput salama, viršli, pašteta i kobasica sadrže hemijske konzervanse, boje i aditive koje produžavaju njihov vek trajanja i čine ih naoko privlačnim, ali su one takođe izazivači raka. Nitriti i nitrati povećavaju rizik od nastanka karcinoma debelog creva i želuca.

Tovljena riba

Tovljena riba je siromašna D vitaminom, i prepuna kancerogenim materijama kao što su PCB (polihlorovani bifenili), pesticidi i antibiotici. Ove materije u ribu dospevaju usled zagađenja vode, održavanja ribnjaka i prilikom čuvanja ribe. Ovo se najviše odnosi na ribu lososa.

Čips

Čips je mnogima omiljena grickalica, ali najveći problem je to što se tanki listići krompira pripremaju na veoma visokim temperaturama, usled čega se stvara supstanca akrilamid, kancerogena supstanca koja se može naći i u cigaretama.

Rafinisano ulje suncokreta i margarin

Rafinisano ulje suncokreta i margarin su prepuni hidrogenizovanih ulja ili transmasti. Međutim, ova vrsta ulja se koristi i u da bi sačuvala svežinu procesuirane hrane. Proces hidrogenizacije napada strukturu ćelijske membrane i izaziva mnoge bolesti, pa čak i karcinom.

Rafinisano belo brašno

Rafinisano belo brašno sadrži veliku količinu rafinisanih ugljenih hidrata. Učestalo konzumiranje rafinisanih ugljenih hidrata povećava rizik od karcinoma dojke kod žena za čak 22%. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom je odgovorna za nagli skok šećera u organizmu, što osim insulinske rezistencije, može uzrokovati i širenje raka.

Beli šećer

Beli šećer izaziva nagli skok insulina, a smatra se i da hrani maligne ćelije. Fruktoza poput one iz kukuruza veoma je agresivna, a pokazalo se da je ćelije raka brzo metabolišu, pa se još brže razmnožavaju. Industrijska hrana poput slatkiša i grickalica prepuna je fruktoznim kukuruznim sirupom, što može biti razlog za porast zloćudnih oboljenja kod mlađih ljudi.

antikarcionm-primed13-fortePrirodni preparat Primed 13 forte za jačanje imuniteta, na bazi lekovite gljive kordiceps koja snažno podiže imuni sistem, imobiliše odbrambene snage organizma i tako preventivno deluje na pojavu mnogih opakih bolesti. Primed 13 ima izraženo antioksidativno delovanje i time štiti ćelije organizma od raznih oštećenja. Antikancerogeno dejstvo kordicepsa čini ovaj preparat pogodnim u prevenciji mnogih malignih bolesti, kao i u toku lečenja radioterapijom i hemoterapijom radi jačanja organizma i smanjivanja neželjenih dejstva ovih oblika lečenja.