Kancer pluća

Kancer pluća spada u najčešće maligno oboljenje. Godišnje se u svetu registruje 1,2 miliona novih slučajeva oboljevanja od ove maligne bolesti. U Srbiji se svake godine registruje oko 4300 novobolelih od karcinoma pluća. Starosna dob koje je najviše izložena oboljevanju od ove bolesti je između 40 i 70 godina starosti, s time da su oboleli najčešće stari oko 60 godina. Muškarci su nešto više izloženi riziku od oboljevanja od ove maligne bolesti. Jedan od 12 muškaraca se razboli od kancera pluća, dok će jedna od 18 žena biti pogođena ovom bolešću.

Faktori rizika nastanka kancera pluća

Najznačajniji faktor rizika je svakako pušenje. Ono je odgovorno za 90% slučajeva oboljevanja od raka pluća kod muškaraca i za 80% oboljevanja kod žena, pri čemu je jasna veza između broja popušenih cigareta i godina pušačkog staža i stope oboljevanja od ove maligne bolesti. Adenokarcinom pluća je jedini podtip, vrsta kancera pluća kod koga ova veza nije ustanovljena. Pasivno pušenje takođe može da poveća rizik oboljevanja od karcinoma pluća, pasivni pušači imaju 1,5-2 puta veći rizik od nepušača. U faktore rizika spada i izloženost štetnim gasovima i agensima u radnoj i životnoj sredini, poput arsena, azbesta, radona, aerozagađenja i drugim hemijskim agensima.

Prvi simptomi kancera pluća

Rani simptomi su oskudni i nespecifični i mogu da se jave i kod drugih, manje ozbiljnih bolesti pluća. Prvo se javljaju suv, nadražajni kašalj, pojava krvi u ispljuvku, promuklost, otežano disanje, neodređeni bolovi u grudnom košu. Pojava malaksalosti, gubitak u telesnoj težini, jake i česte glavobolje ukazuju na podmaklu bolest.

Dijagnoza kancera pluća

Kada se javi sumnja na postojanje ove maligne bolesti, pacijent se šalje u neku od specijalističkih zdravstvenih ustanova radi pregleda i dopunskih analiza. Potrebno je uraditi iscrpnu i detaljnu anamnezu, radiološki snimak pluća, laboratorijske pretrage i ultrazvuk trbušnih organa kao i testove plućne funkcije. U slučajevima kada su potrebne i dodatne, preciznije pretrage onda se radi CT grudnog koša i trbuha. Nakon toga, u slučaju pronalaska sumnjivih tvorevina pristupa se endoskopskom pregledu bronhijalnog stabla (tzv. bronhoskopija) sa uzimanjem uzorka tumorskog tkiva radi histološke dijagnostike. Dijagnoza se takođe može postaviti i hirurškom biopsijom kao i aspiracionom biopsijom uzroka tkiva uz pomoć tanke igle.

Histološke vrste kancera pluća

Po histološkoj građi, sve oblike karcinoma pluća možemo podeliti na dve velike grupe: nestinoćelijske (80%) i sitnoćelijske (mikrocelularne) na koje otpada ostalih 20%. Po svojoj prirodi sitnoćelijski su mnogo agresivniji tip tumora i imaju znatno nižu stopu preživljvanja.

Lečenje kancera pluća

Da bi se odredio način lečenja, nakon postavljenje dijagnoze vrši se procena stepena proširenosti bolesti, tzv stadiranje. Kod nesitnoćelijskih tumora, među kojima je najčešći planocelularni karcinom, bolest se stadira prema TNM sistemu i grupiše se u stadijume od I do IV. Stadijumi od I do IIIa su operabilni, pri čemu se podrazumeva operativno uklanjanje jednog ili dva plućna lobusa. Ukoliko se iz bilo kojih razloga operacija ne može izvršiti, dobra alternativa je radikalna zračna terapija sa ciljem dugoročne kontrole bolesti. U stadijumu III A primenjuje se preoperativna hemioterapija. Stadijumi IIIb i IV se leče hemioterapijom uz bolju kontrolu simptoma bolesti.

Sitnoćelijski (mikrocelurarni) karcinom pluća ima znatno lošiju prognozu i često je već proširen u momentu postavljanja dijagnoze. Ograničena bolest podrazumeva zahvatanje jednog plućnog krila. Leči se primenom hemioterapje (režim sa cisplatinom) posle čega se primenjuje zračna terapija. Stepen odgovora na terapiju je visok, ali nažalost i stopa vraćanja bolesti. Kod proširene bolesti primenjuje se samo hemioterapija u cilju produžavanja preživljavanja i ublažavanja simptoma bolesti.

Primed 13 forte