TOP

Zračna terapija pluća (radioterapija pluća)

Radio terapijaRadio-terapija (zračna terapija)

Zračnom terapijom uništavaju se ćelije raka, dok u isto vreme nanose neznatnu štetu normalnim ćelijama. Broj tretmana i trajanje terapije zavise od vrste i veličine tumora i određuje ih radio-terapeut. Zračna terapija primenjuje se kada se zbog odmaklog stadijuma bolesti ne može pristupiti operativnom lečenju ili u slučajevima kada se radi o tumorskom zahvatanju dušnika i velikih disajnih puteva. Ponekad se zračna terapija primenjuje i nakon operacije, ali samo kada su tumorom zahvaćene limfne žlezde sredogruđa.
Postoje dve vrste zračne terapije.

Spoljašnje (transkutano) zračenje

Spoljašnje (transkutano) zračenje podrazumeva njegovo usmeravanje iz spoljašnje sredine u pluća.

Pre početka zračenja na koži se nacrtaju oznake, a one radiološkom tehničaru koji sprovodi zračnu terapiju omogućuju da tačno usmeri zrake na određeno mesto. Oznake moraju ostati vidljive tokom ukupnog tretmana. Ponekad se na koži ostavljaju trajne male oznake koje će u daljim tretmanima biti od pomoći radio-terapeutu. Na početku zračne terapije pacijentu se daju tačna uputstva kako da vodi računa o koži predela koji se zrači. Naime, ona na tim mestima postaje crvena, suva, osetljiva, sa prisutnim svrabom, duže nakon zračenja ima mrku pigmentaciju.

Tretman traje svega nekoliko minuta. Zračna terapija nije bolna, ali pacijent za to vreme mora ostati potpuno miran.

Tokom spoljašnje zračne terapije pacijent ne postaje radioaktivan, stoga je tada potpuno bezbedno biti sa drugim osobama i sa decom.

Unutrašnje zračenje (brahiterapija)

Unutrašnje zračenje (brahiterapija) primenjuje se ako tumor začepi jedan od velikih disajnih puteva i tako uzrokuje bezvazdušnost (atelektazu) pluća. Unutrašnje zračenje je jednostavan način otvaranja disajnog puta. Sonda u vidu tanke cevčice, na koju se kasnije priključuje izvor zračenja, privremeno se postavlja na određeno mesto u disajnim putevima pomoću bronhoskopa. Uklanja se odmah posle tretmana. Obično je potreban tretman ili dva u razmaku od jedne sedmice. Nakon unutrašnjeg zračenja pacijent je blago radioaktivan nekoliko dana pa se neke mere predostrožnosti moraju preduzeti.

Najčešći neželjeni efekti zračne terapije jesu:

  • mučnina i povraćanje (mogu se ublažiti lekovima koji se nazivaju antiemetici);
  • bolovi u grudnom košu;
  • gubitak apetita (obroci se mogu zameniti visokokaloričnim napicima);
  • otežano ili bolno gutanje (traje nekoliko dana, a nastaje kao posledica ozračenosti jednjaka pa u takvim slučajevima obično pomaže uzimanje hladnog mleka ili jogurta);
  • zamor i malaksalost (treba se odmarati što više);
  • simptomi kao kod gripa.

Te nuspojave mogu biti blage, ali i veoma izražene, što zavisi od doze zračenja koja se prima i od dužine terapije.

Read More
TOP

Terapija tumora glave i vrata

Tumor glaveNe postoji deo ljudskog tela sa toliko funkcionalnih razlika kao što su glava i vrat, ali sve regije glave i vrata su anatomski i funkcionalno povezane u obavljanju funkcija govora, disanja, gutanja. Kada se govori o tumorima glave i vrata, misli se na tumore gornjih disajnih i digestivnih puteva, ograne vida, sluha, bazu lobanje, meka tkiva glave i vrata (usne, usna šupljina, jezik, ždrelo, pljuvačne žlezde, nos, nosna šupljina, sinusi, grkljan, štitasta žlezda, oko, uvo, koža lica i poglavine i dr). Tumor je abnormalni, nekontrolisani novi rast tkiva.

Tumori glave i vrata se dele na benigne i maligne.

Benigni tumori rastu sporo i potiskuju normalno tkvo, jasno su ograničeni, dok maligni tumori prodiru u okolno zdravo tkivo, razaraju hrskavicu i kost, maligne ćelije ulaze u limfne i krvne sudove i metastaziraju u najbliže limfne čvorove i u druge delove tela, odnosno rastu i u drugim, udaljenim organima od primarnog tumorskog rasta.

U lečenju malignih tumora glave i vrata se primenjuju hirurgija, radioterapija i hemioterapija, samostalno ili kombinovano. Poslednjih nekoliko godina se sve češće i uspešnije primenjuje savremena onkološka terapija monoklonskim antitelima u kombinaciji sa radioterapijom i hemioterapijom.

Svi stadijumi tumora glave i vrata se dele rane i uznapredoval i mogu biti operabilni, inoperabilni ili metastatski. U lečenju operabilnih tumora najčešće se prvo primenjuje hirurško lečenje, isto tako i zračna terapija je pojednako uspešna u terapiji početnih stadijuma planocelularnih karcinoma glave i vrata. Kod operabilnih uznapredovalih tumora operacija se dopunjuje zračenjem i/ili hemioterapijom, a inoperabilni stadijumi se najčešće leče primenom hemio-radioterapije.

Nega usne šupljine i ždrela je vrlo važna u toku kao i posle terapije. Najčešća i najdugotrajnija nuspojava zračne terapije ORL regije je suvoća usne šupljine tzv kserostoma.

Redovne kontrole su veoma važne po završenom lečenju, u prvoj godini na svaka dva-tri meseca, a potom šestomesečno.

Read More