Hemioterapija – vrste i načini primene

syringes

Hemioterapija predstavlja davanje lekova koji, dospevajući u ćelije raka ih direktno uništavaju ili pak inhibiraju (koče) njihovu deobu, sprečavajuću tako da tumor dalje raste. To sprečavanje I kočenje razmnožavanja ćelija se zove citostaza, a po njima se lekovi kojima se taj efekat postiže nazivaju citostaticima.

Tipovi hemioterapije

  • Neoadjuvantna hemioterapija je upotreba citostatika pre hiruške ili zračne terapije da bi se smanjio tumor, ili pokušalo zaustavljanje napredovanja već proširenog tumora u telu. Ovaj vid terapije može biti izuzetno delotvoran u samom lečenju različitih tipova raka ili može da služi za stvaranje preduslova za operaciju.
  • Adjuvantna hemioterapija označava upotrebu citostatika radi uništavanja preostalih ćelija raka nakon hiruškog lečenja. Dodatni cilj ove terapije jeste I da se spreči ponovni nastanak tumora, te se ona u svakodnevnoj praksi kod velikog broja karcinoma rutinski primenjuje.
  • Palijativna hemioterapija predstavlja terapiju kojom se više olakšavaju simptomi prouzrokovani rakom, nego što se rak leči. U odmaklim stadijumima raka, kada je on proširen po telu, upotreba citostatika je i definitivno lečenje. U slučaju raka sa višestrukim metastazama ovo je praktično I jedina metoda lečenja. Ova terapija omogućava bolesniku da živi kvalitetnije.
  • Hemioprevencija  se smatra tretmanom budućnosti u “lečenju tumora”. Suština ove terapije nije uništavanje malignih ćelija, nego uspostavljanje funkcija normalnih ćelija. Na taj način, delovanjem na ćelije pre nastanka tumora, sprečilo bi se njegovo nastajanje.

Od čega zavisi efikasnost hemioterapije?

Neki od citostatika se daju kod više vrsta raka, dok se drugi koriste za određene tipove. Koji će se lekovi primeniti, dakle, zavisi od vrste raka koja je prisutna, koji deo tela je zahvaćen, od uticaja raka na normalne funkcije tela I od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Retko se daje samo jedna vrsta leka, jer treba znati, da svaki citostatik deluje napadajući drugi segment ćelije raka. Kombinovanjem  odgovarajućih lekova se postiže optimalni spoj njihovog delovanja  u procesu što bržeg i efikasnijeg uništavanja celokupne maligne ćelije. Pošto citostatici ne utiču samo na ćelije raka, nego i na zdrave ćelije organizma, važno je da se efekti lečenja postižu pravilnom kombinacijom lekova, a ne povećanjem doze. Na taj način se postiže veća efikasnost u lečenju, bez povećanja neželjenih efekata. Pokazalo se da, radi veće efikasnosti, terapija se mora ciklično ponoviti nekoliko puta. Efikasnost se može povećati i načinom davanja leka. Neki lekovi deluju bolje ako se daju kontinuirano, a ne odjednom.

Gde, kako i koliko često se hemioterapija daje?

Gde će se hemioterapija davati zavisi od lekova koji se koriste, od načina na koji se daju, kako pacijent podnosi terapiju I od nekih subjektivnih faktora koji mogu bitno uticati na tok hemioterapije. Ona se može davati u bolnici, ukoliko to zahteva opšte fizičko I zdravstveno stanje bolesnika, ali u svakodnevnoj praksi hemioterapija se ipak najčešće daje ambulantno (dnevna bolnica). To znači da pacijent dolazi u zdravstvenu ustanovu gde se terapija sprovodi, primi terapiju I odlazi kući. Terapija se u izuzetnim slučajevima može davati I u kućnim  uslovima.

Kako se hemioterapija daje zavisi od vrste lekova. Većinu lekova pacijent prima preko vene (u vidu injekcije ili infuzije), ali se neki daju u vidu injekcije u mišić ili preko usta. Kada se terapija daje u venu (intravenozno), najčešće na ruci, postavi se plastična cevčica “braunila” koja služi da se lek bezbedno ubaci u krvotok. Taj process je, sem uboda igle, bezbolan, te ako se javi neprijatan osećaj prilikom započinjanja davanja leka (pečenje, crvenilo kože, bol ili otok oko braunile ili slično), to treba odmah prijaviti osobi zaduženoj za sprovođenje terapije. U izuzetnim slučajevima prilikom davanja hemioterapije se koriste posebni kateteri koji se postave u velike vene, portovi koji se hiruški postavljaju ispod kože ili se pak priključuju na posebne električne pumpe.

Koliko često i dugo se citostatici daju zavisi od vrste oboljenja, od cilja hemioterapije u konkretnom slučaju, od vrste lekova koji se daju i od toga kako pacijent podnosi terapiju. Ona se može davati u jednom danu, tokom jedne nedelje ili u intervalima kako to internista-onkolog odredi. Po pravilu hemioterapija se daje u ciklusima. To znači da će između terapija biti vremenski period različite dužine, obično 3-4 nedelje, koji će omogućiti organizmu pacijenta da se oporavi. Informacije o ritmu primanja terapije može dati lekar-onkolog, koji je kompetentan i da donese odluke o eventualnom odlaganju ili prekidu hemioterapije.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply